Quo vadis, svete?
2 posters
Quo vadis, svete?
У Британији је у току велика кампања која охрабрује људе да, уз потпуну анонимност, пријаве свакога за кога им се учини да би могао бити сумњив. Као разлози за посебну сумњу наведени су било каква неуобичајена кућна активност, сликање на јавним местима и поседовање више мобилних телефона. Вероватно најупечатљивији део кампање је и радио-оглас следеће садржине:
Female Voice over:
How d’you tell the difference between someone just video-ing a crowded place and someone who’s checking it out for a terrorist attack?
How can you tell if someone’s buying unusual quantities of stuff for a good reason or if they’re planning to make a bomb?
What’s the difference between someone just hanging around and someone behaving suspiciously?
How can you tell if they’re a normal everyday person, or a terrorist?
Male voice over:
The answer is, you don’t have to.
E Nigma- Number of posts : 105
Registration date : 2008-02-23
Re: Quo vadis, svete?
Aff Enigma, zasto je veliki broj tvojih postova na engleskom? Tako me mrrrzi da citam i prevodim u glavi..
Jelena- Number of posts : 95
Age : 39
Location : Zrenjanin - Beograd
Registration date : 2008-02-26
Re: Quo vadis, svete?
То је зато што доста ствари покупим са сајта The Register, из њихове рубрике Odds and Sods. A занимљиви су ми из више разлога.
Пре свега, зато што ми, након бројних ствари које су нам се десиле, углавном сматрамо западне земље за добро уређена слободна друштва и надамо се да ће, приближавајући им се, и наша држава постати боље и пријатније место за живот, но овде видимо како се тамо полако људска права претварају у мит (њихови политичари годинама отворено кукају да је слобода штампе превелика), а тероризам користи као оправдање за све и за изазивање хистерије у којој ниједна друга криза (економска или било каква друга) неће моћи да добије пажњу јавности.
Пре свега, зато што ми, након бројних ствари које су нам се десиле, углавном сматрамо западне земље за добро уређена слободна друштва и надамо се да ће, приближавајући им се, и наша држава постати боље и пријатније место за живот, но овде видимо како се тамо полако људска права претварају у мит (њихови политичари годинама отворено кукају да је слобода штампе превелика), а тероризам користи као оправдање за све и за изазивање хистерије у којој ниједна друга криза (економска или било каква друга) неће моћи да добије пажњу јавности.
E Nigma- Number of posts : 105
Registration date : 2008-02-23
Re: Quo vadis, svete?
Ово су ствари које су нам се већ дешавале (стање људских права за време "Сабље", константно прикривање проблема у држави давањем свег простора у медијима једној одређеној кризи која је представљана као највећи државни проблем у том тренутку). Мислим да је све то поучно јер нам показује шта нам се дешавало у прошлости и упозорава нас шта би се могло догодити у будућности. Јер, стање у Британији је, без претеривања, достигло Орвелову "1984":
- у роману, Британија је у константном рату, али њу само с времена на време погоди покоји пројектил, док се борба никада не води на њеној територији, већ по разним небитним удаљеним деловима света; у рату против тероризма, у Британији повремено одјекне понека експлозија, но, ако се уопште ратује, то је у Ираку, Авганистану...
- у роману се државни непријатељ број 1 зове Емануел Голдстин и држава константно тражи његове агенте који планирају разне субверзивне активности; у стварности, имамо Бин Ладена и његову Ал Каиду
- у роману су људи под сталним видонадзором; у стварности, сва јавна места (улице) у Лондону су под видеонадзором;
- у роману су сви медији под строгом контролом министарства истине; у стварности, као што већ рекох, британски политичари одавно јавно износе став да је слобода медија превелика и предузимају кораке да се то промени (наравно, у оба случаја је то у интересу држае и народа)
- у роману је веома опасно исказати било какво необично понашање, тачно се зна како се добар грађанин облачи, када се и колико смеје, у којим активностима би требало да учествује... због најмање сумње, пријављују се незнанци, комшије, пријатељи и чланови породице и људи нестају преко ноћи; у Британији, људи се позивају да се пријављују на исти начин и из истих разлога. Тако је прошле године у Лондону полиција на улици убила Бразилца који је био сумњив због страног порекла и боје коже; Недавно је уплашена жена, побркавши мп3 плејер са пиштољем, уплашено позвала полицију и дала тачан опис и локацију једног несррећника (иначе Енглеза беле пути). Полиција га је лако пронашла на сигурносним камерама које су, као што рекох, по целом Лондону, пратила га помоћу њих, да би га на крају пресрео читав одред специјалаца. Иако су га већ неко време посматрали и нису видели ништа, нити су, наравно, било шта пронашли код њега, предузели су претрагу околине, а њега су ухапсили и узели му узорак ДНК (као што се ради са опасним криминалцима) и претресли му телесне шупљине пре него што су коначно решили да га пусте.
- у роману, Британија је у константном рату, али њу само с времена на време погоди покоји пројектил, док се борба никада не води на њеној територији, већ по разним небитним удаљеним деловима света; у рату против тероризма, у Британији повремено одјекне понека експлозија, но, ако се уопште ратује, то је у Ираку, Авганистану...
- у роману се државни непријатељ број 1 зове Емануел Голдстин и држава константно тражи његове агенте који планирају разне субверзивне активности; у стварности, имамо Бин Ладена и његову Ал Каиду
- у роману су људи под сталним видонадзором; у стварности, сва јавна места (улице) у Лондону су под видеонадзором;
- у роману су сви медији под строгом контролом министарства истине; у стварности, као што већ рекох, британски политичари одавно јавно износе став да је слобода медија превелика и предузимају кораке да се то промени (наравно, у оба случаја је то у интересу држае и народа)
- у роману је веома опасно исказати било какво необично понашање, тачно се зна како се добар грађанин облачи, када се и колико смеје, у којим активностима би требало да учествује... због најмање сумње, пријављују се незнанци, комшије, пријатељи и чланови породице и људи нестају преко ноћи; у Британији, људи се позивају да се пријављују на исти начин и из истих разлога. Тако је прошле године у Лондону полиција на улици убила Бразилца који је био сумњив због страног порекла и боје коже; Недавно је уплашена жена, побркавши мп3 плејер са пиштољем, уплашено позвала полицију и дала тачан опис и локацију једног несррећника (иначе Енглеза беле пути). Полиција га је лако пронашла на сигурносним камерама које су, као што рекох, по целом Лондону, пратила га помоћу њих, да би га на крају пресрео читав одред специјалаца. Иако су га већ неко време посматрали и нису видели ништа, нити су, наравно, било шта пронашли код њега, предузели су претрагу околине, а њега су ухапсили и узели му узорак ДНК (као што се ради са опасним криминалцима) и претресли му телесне шупљине пре него што су коначно решили да га пусте.
Last edited by E Nigma on Tue Mar 11, 2008 5:55 pm; edited 2 times in total
E Nigma- Number of posts : 105
Registration date : 2008-02-23
Re: Quo vadis, svete?
На крају, за све којима је тешко да себи преведу онај део из првог поста:
Женски глас:
Како разликовати некога ко само снима јавно место и некога ко извиђа за терористички напад?
Како да знате да неко купује неуобичајене количине ствари са добрим разлогом, а када да би направио бомбу?
Која је разлика између некога ко само виси негде и некога ко се понаша сумњиво?
Како да знам да ли је у питању нормална особа или терориста?
Мушки глас:
Одговор је: "Не мораш знати."
E Nigma- Number of posts : 105
Registration date : 2008-02-23
Permissions in this forum:
You cannot reply to topics in this forum
|
|